Visina rente

1. RENTA ZBOG POSLEDICA TELESNE POVREDE

Ako je oštećeni doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu (član 192. ZOO). Takođe, prema članu 177. Zakona o obligacionim odnosima , imalac opasne stvari se delimično ili potpuno oslobađa odgovornosti ako je oštećeni delimično doprineo ili isključivo uzrokovao nastanak štete.

Pozitivni propisi i sudska praksa su jedinstveni u tome da obračunatu štetu treba umanjiti za sva primanja po osnovu socijalnog, invalidskog i penzijskog osiguranja, jer ona, u ovom slučaju, imaju karakter obeštećenja.

2. RENTA ZBOG IZGUBLJENOG IZDRŽAVANJA

Visina rente zbog izgubljenog izdržavanja određuje se s obzirom na sve okolnosti slučaja, ali ne sme biti veća od onog iznosa koji bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u živ (član 194. ZOO). U sve okolnosti slučaja spada, na primer, da li je uživalac porodične penzije ili dečijeg dodatka, da li ima kakvu imovinu i kakve prihode ima od nje, u kakvim je prilikama živeo poginuli i kakve su bile njegove imovinske mogućnosti u vezi sa davanjem izdržavanja ili pomoći. Sve to utiče na odmeravanje visine rente.

3. RENTA ZA ZAPOSLENA LICA

4. INDIVIDUALNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOĐAČI

Prilikom utvrđivanja prava na rentu bitno je utvditi koliki je doprinos oštećenog u ostvarivanju dohotka na posedu, koliko je učešće tih poslova u ukupnom prihodu, te koje je poslove u mogućnosti da obavlja nakon povrede i koliki je sada njegov doprinos u ostvarivanju dohotka. Ova razlika procenta predstavlja osnov za obračun rente. Jednostavnije je utvrditi štetu koju oštećeni trpi usled umanjene radne sposobnosti, kao gubitak uštede. Renta bi u tom slučaju odgovarala ukupnoj naknadi koju je oštećeni prinuđen da plati za obavljanje svih onih poslova koje oštećeni više ne može da obavlja, a obavljao ih je pre povređivanja.

5. PRIVATNI PREDUZETNICI

U sudskoj praksi je postavljeno kao pravilo da, prilikom utvrđivanja rente samostalnog zanatlije, ugostitelja, autoprevoznika i ostalih lica koji ličnim radom i vlastitim sredstvima obavljaju profesionalnu delatnost samostalno u vidu zanimanja, treba voditi računa o redovnom privređivanju oštećenog.

6. DOMAĆICE

Domaćica koja usled potpunog ili delimičnog gubitka radne sposobnosti ne može više da obavlja redovne poslove u svom domaćinstvu, ima takođe pravo na naknadu štete u obliku rente.

7. LICA SLOBODNIH PROFESIJA I ČLANOVI STRUKOVNIH UDRUŽENJA

Slobodni umetnici, pre svega pevači i muzičari, koji nemaju stalno zaposlenje, već su angažovani po potrebi. Njihova zarada se sastoji od plaćenog angažmana, ali i od napojnica koje primaju od gostiju.

8. RADNICI NA PRIVREMENOM RADU U INOSTRANSTVU

Određivanje rente u ovim slučajevima postalo je posebno zanimljivo u novije vreme zbog osetnog pada vrednosti dinara u odnosu na valutu zapadnih zemalja. I ova lica imaju prava na rentu.

9. RENTA ZA LICE KOJE SE NE SMATRA ZAPOSLENIM

• NADNIČARI I LICA KOJA RADE "NA CRNO"
• LICA PRIJAVLJENA NA EVIDENCIJU NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE
• MALOLETNICI I PUNOLETNA LICA NA REDOVNOM ŠKOLOVANJU

Za sva ova lica, za koja se utvrdi postojanje pravnog osnova, naši saradnici, ovlašćeni aktuari izračunavaju visinu rente.

Izmene ili ukidanje rente

Do izmene renta može doći:

• na zahtev oštećenog za ubuduće povećanje rente,
• na zahtev štetnika za smanjenje rente,
• na zahtev štetnika za ukidanje rente.

Oštećeni može tražiti povećanje ili izmenu ranije odluke o visini rente.

Nasleđivanje i prenošenje prava na naknadu štete u obliku novčane rente

Pravo na naknadu štete u obliku novčane rente se ne može ni nasleđivati ni preneti na drugo lice, ali se dospeli iznosi mogu preneti drugome ako je visina rente određena pismenim sporazumom ili pravosnažnom sudskom odlukom. Sporazum ne mora biti zaključen u formi javne isprave, već može biti zaključen i u obliku privatne isprave. Prenos dospelih iznosa naknade štete u obliku novčane rente može se izvršiti na osnovu bilo kog pravnog osnova (na osnovu zakonskog, testamentalnog nasleđivanja, na osnovu ugovora o građansko pravnoj cesiji i slično).

Ovo pravo je neprenosivo zato što ima karakter ličnog prava, jer je tesno vezano za ličnost oštećenog lica kao titulara ovog tražbenog prava.

Pravo na naknadu štete u obliku novčane rente se, prema odredbi člana 197. stav 1. Zakona o obligacionim dnosima, ne može prenositi, pošto ima karakter ličnog prava.

Kapitalizacija rente

Kapitalizovana renta je oblik naknade buduće štete u jednom (ukupnom) iznosu, dakle, isplata rente jednokratnim plaćanjem i mora biti "sadašnja vrednost budućih davanja".