Renta

Reč renta je latinskog porekla i označava prihod od kapitala, imetka ili zemljišnog poseda i slično, kao i sve ono što vlasniku prispeva redovno, a da za to ne mora da preduzima nikakav rad ili da ulaže napore, ili periodični prinos koji se ne dobija radom.

U našem pravu, kao i u pravu drugih zemalja, postoje dve osnovne vrste šteta za koje se naknada štete dosuđuje u obliku rente i to:

• štete prouzrokovane telesnom povredom ili oštećenjem zdravlja, i
• štete nastale smrću davaoca izdržavanja.

Zakonom o obligacionim odnosima RS predviđeno je da se naknada u obliku rente određuje zbog:

• izgubljenog izdržavanja, odnosno pomaganja kao posledica smrti davaoca izdržavanja (član 194. Zakona o obligacionim odnosima),
• izgubljene zarade (član 195. ZOO),
• trajnog povećanja potreba povređenog lica (neophodna tuđa pomoć – član 195. stav 2. ZOO),
• uništenja ili smanjenja mogućnosti daljeg razvijanja i napredovanja, što je posledica potpune ili delimične nesposobnosti za rad (član 195. stav 2. ZOO).

Rentu je izuzetno moguće ostvariti i za pretrpljenu nematerijalnu štetu na osnovu odredbe člana 203. ZOO pod uslovom:

• da postoji zahtev oštećenog,
• da se radi o šteti za koju je izvesno da će trajati i ubuduće,
• da takav oblik naknade štete predstavlja odgovarajuću pravičnu naovčanu satisfakciju u konkretnom slučaju.

Prema pozitivnim propisima i vladajućoj sudskoj praksi, to je slučaj sa nematerijalnom štetom zbog umanjenja životne aktivnosti i drugih njenih trajnih oblika.

Renta se prema odredbi člana 188. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, plaća mesečno unapred, ako sud drugačije ne odredi, doživotno ili na određeno vreme.

Glavne karakteristike rente su:

• radi se o budućoj šteti,
• konačni ukupan iznos rente nije poznat u vreme utvrđivanja,
• renta se isplaćuje periodično, u ratama ili
• u kapitaliziranom iznosu, odjednom.