Povreda na radu

Zakon o obligacionim odnosima

Ako radnik doživi povredu na radu ili u vezi sa radom, ima pravo na novčanu naknadu od poslodavca za nastalu štetu ako su ispunjena sledeća dva uslova:
1) mora postojati subjektivna ili objektivna odgovornost poslodavca, i
2) radnik pri radu ne sme biti neobazriv i ne sme raditi bez propisane zaštitne opreme, odnosno ne sme da se ponaša u suprotnosti sa pravilima zaštite na radu.

Ako je radnik odgovoran za povredu na radu, poslodavac nije dužan da radniku isplati naknadu štete. Ukoliko je pak poslodavac odgovoran za nastalu štetu odnosno povredu, čak i kad je radnik svojim ponašanjem doprineo nastanku štete, radnik ima pravo na isplatu sporazumnog dela odštete.

Za štetu nanetu trećoj osobi, koju prouzrokuje radnik pri radu ili u vezi sa radom, takođe odgovara poslodavac, kod koga je radnik radio kada je šteta prouzrokovana, osim ako se dokaže da se radnik ponašao kao što je trebao da se ponaša.

Odgovornost poslodavca

Poslodavci uglavnom svoju odgovornost za povrede radnika na radu osiguravaju u osiguravajućim kućama kroz osiguranje od građanske odgovornosti. U tom slučaju odštetni zahtev se prosleđuje odgovarajućoj osiguravajućoj kući koja nakon toga određuje osnovu odštetne odgovornosti i samu visinu odštete. Ako poslodavac nije osigurao svoju građansku odgovornost, odštetni zahtev za nastale povrede na radu usmerava se direktno na poslodavca.

Razlikujemo subjektivnu i objektivnu odgovornost poslodavca za povredu na radu.

Subjektivna odgovornost poslodavca postoji u sledećim slučajevima:

• ako poslodavac dopusti da zbog postojećeg stanja ili nekog drugog dejstva nastane štetna posledica koja može da dovede do povrede na radu, a ne otkloni tu posledicu, ili
• ako poslodavac ne zna kakve štetne posledice mogu da nastanu, a za takve posledice bi morao da zna.

Objektivna odgovornost poslodavca za povrede na radu podrazumeva odgovornost za nastalu štetu bez obzira na krivicu. To je odgovornost poslodavca, koju on snosi zbog posedovanja određenih stvari ili obavljanja specifičnih delatnosti.

Pod pojmom stvari ovde podrazumevamo razne potencijano nesigurne električne mašine i alate, kao što su dizalice, ventilatori, ali i hemikalije i ostale potencijalno opasne supstance.

Pod pojmom delatnost ovde podrazumevamo rad na gradilištu, rad na neosiguranim objektima, rad na visini i slično, jer postoji povećana mogućnost od povrede na radu.

Ako se povrede na radu dogode usled subjektivne ili objektivne odgovornosti poslodavca, poslodavac je odgovoran za svu nastalu štetu.

Naknada štete za pretrpljen duševni bol

U slučaju povrede na radu usled subjektivne ili objektivne odgovornosti poslodavca moguća je i naknada štete za pretrpljen duševni bol. Ovde razlikujemo tri vrste naknade štete:

• Naknada štete za primarni i sekundarni strah koji je posledica povrede na radu,
• Naknada štete za duševni bol usled umanjenih životnih aktivnosti i/ili naruženosti, i
• Naknada štete za duševni bol usled smrtnog ishoda.

Kao i usled saobraćajne nezgode, visina odštete je različita i zavisi od vrste duševnog bola. Visina odštete za primarni i sekundarni strah je niža od visine odštete za duševni bol usled umanjenih životnih aktivnosti i/ili naruženosti, koja je opet niža od visine odštete usled smrtnog ishoda. Naknada štete za duševni bol usled smrti moguća je samo bližim rođacima preminulog (roditelji, zakonski i nezakonski partneri, deca, braća i sestre, babe i dede), ako su stanovali u istom domaćinstvu i ako je među njima postojala trajnija životna zajednica. Uži porodični članovi imaju pravo na, pored naknade nematerijalne štete, takođe i pravo na naknadu određenih vrsta materijalne štete.