Renta za štete prouzrokovane telesnom povredom ili oštećenjem zdravlja

Šteta koju oštećeni trpi može biti izgubljena i zakon ih deli na dva dela:

• prvo, izgubljene zarade do momenta odlučivanja, u vansudskom ili sudskom postupku; iznos je u tom trenutku poznat i određuje se u obliku izgubljene zarade, i
• drugog dela štete, koja će nastupiti u budućnosti.

U pogledu načina naknade štete, sud je zauzeo sledeći stav: "Nakanda štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće, a ne i za ranije pretrpljenu štetu, koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu".

Prema članu 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima nakandu štete u obliku rente može tražiti samo neposredno oštećeno lice, uz ispunjenje posebnih uslova da bi mu se dosudila naknada u ovom obliku. Ti uslovi su:

• da je usled nastupele privremene ili delimične nesposobnosti za rad lica telesno povređenog, na primer u saobraćajnoj nezgodi, došlo do gubitka zarade,
• trajnog uvećanja njegovih potreba i uništenja ili
• smanjenja mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja.

Pri tome naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke za ubuduće, a ne i za ranije pretrpljenu štetu.

Izgubljena buduća zarada

Po učestalosti najvažnije mesto zauzima gubitak zarade. Izgubljena zarada u momentu donošenja odluke i ubuduće je zarada koju bi oštećeno lice ostvarilo u tom momentu da nije, usled pretrpljene povrede, postalo potpuno ili delimično nesposobno za rad. Šteta, iznos buduće zarade se određuje prema činjenicama koje su poznate u vreme donošenja odluke. Pod zaradom se podrazumevaju sve imovinske koristi od rada bilo da se pojavljuju u novčanom obliku, naturalnom obliku ili u obliku koristi od rada obavljenom samom sebi i nezavisno od toga da li se oštećeno lice nalazi u radnom odnosu, odnosno nezavisno od toga kojom se dozvoljenom delatnošću bavi. U obzir dolaze svi oblici naknade za rad koje bi oštećeno lice izvesno ostvarilo: kao zaradu iz radnog odnosa koju bi imalo u tom momentu, korist od rada u svom domaćinstvu, u vrednosti rada koji je uložen angažovanjem tuđe radne snage za obavljanje poslova samostalnog zanimanja ili u vrednosti neostvarenih prihoda ako tuđa radna snaga nije mogla da se angažuje. Pri tome se pod zaradom podrazumeva sva imovinska korist koja se ostvaruje dozvoljenim radom.

Pravo na rentu po ovom osnovu imaju lica kod kojih je usled telesnih povreda i oštećenja zdravlja došlo do gubitka ili smanjenja radne sposobnosti za bavljenje svojim zanimanjem (redovnim ili dopunskim) pri čemu se taj dobitak ili smanjenje manifestuje kroz sledeće vidove materijalne štete:

• gubitak celokupne zarade ili dela zarade kao i svake imovinske koristi od dozvoljenog rada, i
• smanjenje zarade.

Buduće trajno povećane potrebe

Pod izdacima za trajno povećane potrebe povređenog lica u smislu člana 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kao vida materijalne štete u obliku rente mogu se pojaviti troškovi za pojačanu ishranu, troškovi lečenja i troškovi za tuđu pomoć i negu.

Materijalni izdaci nastali zbog neophodnosti angažovanja drugog lica koje povređenom ukazuje pomoć i negu prilikom: kretanja, putovanja, oblačenja, uzimanja hrane i drugih ličnih potreba, čine zbirno troškove tuđe nege i pomoći. Ovde je reč o oštećenom licu kod koga je smanjena opšta životna aktivnost na takav način da mu je potrebna tuđa pomoć radi zadovoljenja opštih životnih potreba. U ove izdatke ne ulaze troškovi za angažovanje tuđe radne snage u domaćinstvu (spremanje hrane, čišćenje prostorija i slično), pošto takvi troškovi spadaju u štetu na ime izgubljene zarade i nadoknađuju se po tom osnovu. Za dosuđivanje nakande po ovom osnovu dovoljno je sudsko utvrđenje o neophodnosti tuđe nege, a naknada se određuje prema visini izdataka potrebnih za obezbeđivanje takve nege. Nije neophodno da su izdaci već učinjeni jer se radi o budućoj šteti.

U našoj praksi, u vansudskom postupku poravnanja sa osiguravajućim organizacijama, kao osnov se koriste iznosi koje u tu svrhu daje fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa se, zavisno od prirode i potrebe pomoći može ponuditi odgovarajući iznos.

Pravo na naknadu štete za izdatke tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom, ako je u životu, a ne i trećim licima, koja su povređenom pružila negu i pomoć.

Renta za izgubljeno izdržavanje i pomaganje usled smrti davaoca

Smrću lica koje je po zakonu bilo dužno da izdržava svoje srodnike, ovi gube izdržavanje na koje su po zakonu imali pravo i koje su do smrti davaoca izdržavanja koristili gube deo dohotka koji im je umrli ostvarivao ako je bio u radnom odnosu, penzioner ili obavljao zanatske ili neke druge slobodne profesionalne delatnosti ili ga je ostvarivao u zemljoradničkom domaćinstvu.

Članom 194. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je:

• Osoba koju je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ona koja je po zakonu imala pravo zahtevati izdražavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.
• Ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, čiji se odnos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga koji je oštećenik dobijao da je preminuli ostao u životu.

Prema tome, "pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je preminuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izdržavanje od poginulog u smislu člana 289. i člana 302. Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije".

Zakonska dužnost izdržavanja postoji uglavnom između: bračnih drugova, roditelja i dece i srodnika u pravoj liniji, očuha i maćehe i pastorčadi, te braće i sestara u pogledu izdržavanja maloletne braće i sestara.

Lice koje poginuli nije redovno pomagao i izdržavao, nego je to činio povremeno ne ulazi u krug lica koja imaju pravo na naknadu štete u obliku rente.

Uslov je da je poginuli bio u mogućnosti da daje izdržavanje u času pogibije.

Uslovi za ostvarenje prava na zakonsko izdržavanje i rentu

Da bi oštećeno lice moglo da ostvari pravo na naknadu štete usled smrti davaoca izdržavanja, mora prethodno da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na zakonsko izdržavanje. Predviđeni uslovi su kako na strani tražioca izdržavanja, tako i na strani davaoca.

Pravo na izdržavanje od drugog bračnog druga može da ostvari bračni drug za vreme trajanja bračne zajednice, kao i posle njenog raskida. On to pravo može ostvariti ako je nesposoban za rad ili se ne može zaposliti i to prema utvrđenoj potrebi izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja.

Pored objektivnih uslova, traži se i ispunjenje i subjektivnih uslova na strani tražioca izdržavanja, tj. da nije zlonamerno i neopravdano napustio svog bračnog druga (član 297. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima).

Ko može da traži naknadu štete

Izdržavana lica i lica koja imaju pravo na izdržavanje određena su Zakonom o braku i porodičnim odnosima.

Tako pravo na naknadu za gubitak izdržavanja zbog smrti davaoca izdržavanja imaju:

• maloletna i punoletna deca, rođena u braku i van braka i potpuno usvojena deca kada su ispunjeni zakonski uslovi,
• bračni drug i vanbračni drug,
• roditelji,
• braća i sestre,
• pastorčad,
• očuh i maćeha,
• ostali srodnici u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji i
• onaj ko je imao troškove izdržavanja.